Abstract
Рад истражује на који начин наставни материјали, пре свега уџбеници за Енглески као језик струке (ЕЈС) и њихови дигитални пратећи ресурси, обликују дискурс учионице. Полазећи од жанровске лингвистике, анализе дискурса, мултимодалности, дигиталне аутентичности и принципа учења заснованог на задацима, рад показује да уџбеници не функционишу само као језички инпут, већ као „дискурзивни оквир” који моделује професионалне жанрове, интеракционе обрасце и комуникативне улоге. У раду се критички разматрају ограничења традиционалних модела евалуације уџбеника и предлаже интердисциплинарни оквир евалуације који интегрише жанровску аутентичност, мултимодалну репрезентацију, дизајн задатака, дигиталну прагматику и механизме формативног праћења напретка. Анализирају се механизми којима материјали структурирају дискурс учионице: обликовање жанровских модела, трансформација садржаја у задатке, мултимодално подучавање и улога наставника као медијатора, а затим се дају конкретне импликације за наставнике, ауторе и издаваче, са нагласком на адаптацију материјала, интеграцију дигиталних ресурса и повезаност са анализом потреба. Рад на крају предлаже смернице за будућа истраживања, укључујући контекстуално разноврсна емпиријска истраживања и испитивање могућности савремених технологија у моделовању професионалних комуникација.