Abstract
Овај рад представља анализу интердисциплинарних перспектива у Молитви Тоту за вештину у писању – у споју рационалних принципа писарске вештине и (ирационалног) поетског заноса у контексту религиозне посвећености. У овом оквиру, учења Тота, бога мудрости, представљају истовремено заједничку интердисциплинарну мисију читалаца текстова и њихову повезаност у херменеутичким слојевима, као и индивидуално просветљење у спознаји космичког ума. Молитва Тоту за вештину у писању сведочи о примарном значају писане речи као врхунског достигнућа египатске цивилизације: Тотов култ заправо означава мултидисциплинарни систем наука и уметности, у којем се кроз сагласја и надградњу интердисциплинарних перспектива стварају дифузне езотеричне мреже у лавиринтима знакова.