Abstract
Problem agresije i agresivnosti veoma je aktuelan u naše vreme. Sama agresija nije nasilje, ali to postaje kada se ispolji kao kriminalni akt. Dosadašnja teoretska sagledavanja i konkretna istraživanja prirode nasilnog ponašanja bar u određenoj meri impliciraju da su mnogi poremećaji u strukturi ponašanja (između ostalog i nasilno, kriminalno ponašanje) jednim delom uslovljeni i poremećenim porodičnim odnosima. Aktuelno istraživanje, oslanjajući se na teoriju afektivnog vezivanja, imalo je za cilj da ispita da li postoje neke razlike unutar grupe nepsihotičnih počinilaca nasilja sa različitim obrascima porodične afektivne vezanosti u odnosu na vrstu i nivo agresivnosti. Ispitivanje je provedeno na uzorku od 62 ispitanika muškog pola, sa istorijom počinjenja nekog nasilnog krivičnog dela. U ispitivanju usvojenih obrazaca porodične afektivne vezanosti (PAV) korišćen je modifikovani Brenanov upitnik za procenjivanje PAV, dok su nivo i struktura agresivnosti ispitivani pomoću skale agresivnosti BPAG. Rezultati su pokazali da sigurno vezani ispitanici imaju najniži nivo agresivnosti po svim modalitetima koje meri korišćena skala u odnosu na ispitanike sa nesigurnim vezivanjem. Takođe, ispitanici sa okupiranim obrascem vezivanja pokazuju značajno veći nivo hostilnosti, a plašljivo vezani pokazuju značajno veći nivo besa, hostilnosti i ukupne agresivnosti. Između sigurno i odbacujuće vezanih nije nađena statistički značajna razlika.