Abstract
Предмет рада јесте употреба Интернета за пословање предузећа. Актуелност ове теме проистиче из чињенице да у новој дигиталној ери могућности и предности електронског пословања и електронског трговања чине значајан потенцијал који треба искористити на најбољи и најефикаснији начин. Циљ рада јесте да укаже на предности Интернета за пословање са једне стране што штеди време, а на другом месту је и новац. Али овакво пословање путе интернета има и озбиљну сметњу заживљавању онлајн шопинга јер представља недовољну сигурност онлајн трансакција. Људи се и даље нерадо одлучују да број своје кредитне картице пошаљу преко мреже или сајта. Посебно је наш народ у Србији, претежно на Косову и Метохији специфичан по склоности информаци- оним технологијама и поверење у интернет пословање. Хипотеза рада јесте да је пандемија COVID-19 променила понашање потрошача и предузећа на тај начин што се већина њих преусмерила на интернет пословање. Помоћне хипотезе рада јесу да је Интернет тржиште једно од највећих светских тржишта у развоју и друга помоћна хипотеза јесте да уколико постоји квалитетна понуда, корисници се лако одлучују на куповину путем Интернета јер она подразумева већи избор, једноставно поређење цена између више продавача те услугу доставе на кућна врата, што значи уштеду времена. Међутим, реално је очекивати да се у блиској будућности превазиђе и овај проблем, пошто технологија и у овој области веома брзо напредује. Прво питање, које се поставља при извођењу трансакција, јесте питање поверења у оне са којима се посао обавља. У електронским трансакцијама, пословање се одвија између две или више страна, које су физички раздвојене. Оно што они који нуде производе и услуге морају да обезбеде јесте поверење купаца и корисника услуга. У раду биће примењене Опште научне методе: анализа, синтеза, индукција, дедукција, компаративна метода, статистичка, историјска метода, и друге методе иманентне друштвено хуманистичким наукама.