Abstract
Политички оквир „Вашингтонског консензуса“, формиран између Међународног монетарног фонда, Свјетске банке и америчког Министарства финансија одредио је шта улази у скуп политика које би најбоље промовисале развој. Овај оквир је ставио нагласак на минимализовање улоге државе у привреди, дерегулацију, либерализацију трговине и тржишта капитала те приватизацију. Његова политика је, према мишљењу неких од реномираних економских теоретичара као што је нобеловац Џозеф Стиглиц, имала важну улогу у неуспјеху транзиције у тржишну привреду у Русији и другим земљама у транзицији, те је знатно допринијела рецесији и стагнацији у земљама Латинске Америке. Циљ рада је приказати Стиглицов алтернативни концепт развоја и улоге државе у развојним процесима, анализирати неке од успјешних примјера развоја у свијету, као што су земље Источне Азије, те истражити улогу политика јавног сектора у економском развоју тих земаља. Успјешни примјери земаља Источне Азије показују важну улогу државе и њених политика у изузетном привредном расту ових земаља.