Abstract
Агрегатна лична потрошња је претежни дио укупне потрошње и тиме је најбитнији фактор економског развоја сваке државе. Стога су теоријска и емпиријска истраживања личне потрошње значајна за утврђивање садашњих и будућих њених особина, садржаја и величине. За остварење ових сазнања неизбјежна је економетријска методологија. Истражени и обрађени су теоријски и економетријски доприноси „модела случајног хода“, укључујући и оптимизацију користи и економетријски модел животног циклуса.